Здравствене препоруке становништву за поступање у условима екстремних врућина

Екстремни временски услови и високе температуре који су прогнозирани у наредном периоду могу озбиљно угрозити здравље целокупног становништва, са посебним ризиком по осетљиве друштвене групе. Применом превентивних мера, правилном хидратацијом, прилагођеном исхраном и одговорним понашањем у животном и радном окружењу, могуће је значајно умањити ризике по здравље и безбедно пребродити период топлотних таласа.

Извор: ИЗЈЗ Србије

Одговорно понашање у животном окружењу

Током најтоплијег дела дана препоручује се избегавање боравка на отвореном, а уколико је излазак неопходан, обавезно је ношење лагане одеће од природних материјала светлих боја, шешира или капе са широким ободом, наочара за сунце, као и наношење креме са заштитним фактором (30+) пола сата пре излагања сунцу и понављање наношења на свака два сата. Такође, треба избегавати напорне физичке послове и тренинге, а уколико се морају обављати саветује се да се то чини у најхладнијем делу дана, између четири и седам часова ујутру.

• Бебе и мала деца не би требало да бораве напољу у најтоплијем делу дана.
• Труднице би требало да избегавају дужи боравак на сунцу уз флашицу воде и чешће паузе у хладу.
• Старије особе треба да избегавају боравак напољу у време екстремних врућина.

Животни простор треба одржавати расхлађеним (идеално испод 32 °C дању и 24 °C ноћу), што се постиже проветравањем ноћу и рано ујутру, уз затварање прозора и спуштање ролетни током најтоплијег дела дана. Такође, треба искључити непотребне електричне уређаје и избегавати кување. При употреби клима-уређаја термостат се подешава на 27 °Ц уз вентилатор.

Хронични болесници и особе које узимају више лекова треба да се посаветују са лекаром због утицаја терапије на терморегулацију.

Срчани болесници треба чешће да контролишу притисак и воде евиденцију о вредностима крвног притиска, док дијабетичари треба редовно да проверавају глукозу и избегавају ходање босоноги ради превенције повреда. Такође, препоручује се одржавање контакта са ближњима, ношење мобилног телефона и картице са личним подацима и дијагнозама.

Хидратација и прилагођена исхрана

За одрасле је препоручљиво уносити две до три литре течности дневно (отприлике једну чашу на сат времена), уз избегавање алкохола, кафе и заслађених напитака. Препоручује се примена честог туширања млаком водом и ношење лагане, светле одеће од природних материјала. Када је реч о бебама препоручује се да се чешће нуди мајчино млеко, а бебама на адаптираној формули треба, између оброка, давати прокувану и охлађену воду.

• Одојчади која већ једу чврсту храну и малој деци треба редовно нудити воду, воће и поврће богато течношћу уз избегавање заслађених напитака.
• Труднице би требало да равномерно хидрирају организам водом, уз обавезно избегавање заслађених и кофеинских напитака.
• Старије особе и хронични болесници морају пити воду превентивно, пре појаве жеђи, уз претходну консултацију са лекаром у вези са терапијом. Степен хидратације најлакше се контролише преко боје урина: светложута боја потврђује довољан унос течности, док тамна боја сигнализира дехидрацију.
• Током врућина препоручује се пет мањих оброка дневно: доручак, две ужине, лаган ручак и вечера. Јеловник треба базирати на око 500 грама воћа, 300 грама свежег поврћа, немасним млечним производима, риби и добро обрађеном месу, уз супе и чорбе за надокнаду електролита.
• Неопходно је избегавати тешку, пржену и брзу храну, као и јела са сировим јајима, уз строгу хигијену и чување хране у фрижидеру.

За осетљиве групе: труднице треба да једу чешће а мање оброке, без превише соли и масноћа, ради спречавања отока и лакшег варења; исхрану деце и беба треба базирати на лакшој храни и воћу; старијим особама одговара лако сварљива храна ради заштите кардиоваскуларног система и спречавања пада крвног притиска, док хронични болесници треба да уносе супе и чорбе, уз строгу контролу уноса соли у складу са саветима лекара.

Уколико путујете ...

• Пре пута се добро наспавајте и посаветујте са лекаром ако сте трудница, старија особа или хронични болесник.
• Пре уласка у загрејани аутомобил проветрите га, а клима-уређај подесите да хлади пет до седам степени Целзијуса ниже у односу на спољашњу температуру.
• Током вожње правите паузе на свака два сата ради проветравања, освежења, уноса течности и лаганог истезања.
• Никада не остављајте децу, старије и кућне љубимце у паркираном возилу због опасности од брзог прегревања и топлотног удара.

Могуће здравствене тегобе и стања

Правовремено препознавање здравствених тегоба и симптома изазваних високим температурама кључно је за адекватну реакцију и спречавање озбиљнијих последица.

• Топлотни осип настаје због неиспаравања зноја и влажне коже и решава се чешћим пресвлачењем у суву одећу, док топлотни едем представља отицање руку и ногу код неаклиматизованих особа које пролази боравком у расхлађеној или климатизованој просторији, подизањем ногу изнад нивоа срца и стављањем хладних облога.
• Топлотна синкопа је краткотрајни губитак свести услед дехидрације који захтева водораван положај, подизање ногу, расхлађивање и узимање воде или напитака са електролитима у малим гутљајима али тек када се особа освести, а топлотни грчеви се манифестују болним грчевима мишића и захтевају да одмах прекините активност, склоните се у хлад, узимате напитке са електролитима и мирујете (уз лекарску помоћ ако трају дуже од сат времена).
• Топлотна исцрпљеност се препознаје по обилном знојењу, несвестици, главобољи, мучнини и грчевима у мишићима.
• Топлотни удар је најтеже стање опасно по живот, са сувом, црвеном и врелом кожом јер престаје знојење а јављају се и тешки неуролошки симптоми попут конфузије, дезоријентације, бунила, грчева целог тела или потпуног губитка свести. Код сумње на топлотни удар одмах позовите Хитну помоћ (194), а док лекари не стигну, особу хитно преместите у хлад, скините јој сувишну одећу и започните агресивно хлађење прскањем водом, поливањем, стављањем леда или хладних облога на врат, пазухе и препоне, док уношење течности на уста није дозвољено ако је особа дезоријентисана или без свести.

Свака промена општег стања у условима екстремних врућина захтева озбиљност и хитну реакцију. Уколико приметите симптоме попут упорних грчева, јаког исцрпљења или знакове топлотног удара, немојте одлагати тражење стручне медицинске помоћи, јер брза интервенција спашава живот.