Светски дан дијабетеса 14. новембар 2026. године

„Реагуј на време – спречи дијабетес, сачувај здравље”

Светски дан дијабетеса, 14. новембар, обележава се на дан када је рођен Фредерик Бантинг, научник који је са Чарлс Бестом 1922. године открио инсулин.

Овогодишња кампања поводом Светског дана дијабетеса посвећена је превенцији и раном откривању ове болести. Њен циљ је да се јавности укаже на значај усвајања здравих животних навика, којима се може спречити или одложити настанак типа 2 дијабетеса, као и на значај благовременог препознавања знакова ове болести, њеног раног откривања и правовременог започињања лечења.

Раним деловањем могуће је смањити ризик од развоја типа 2 дијабетеса и његових компликација, као и допринети очувању здравља и бољем квалитету живота особа које живе са дијабетесом. Управо зато, слоган овогодишње кампање гласи: „Реагуј на време – спречи дијабетес, сачувај здравље”.

Шећерна болест (Diabetes mellitus) је најучесталија болест жлезда са унутрашњим лучењем (ендокрина болест) коју карактерише повишен ниво шећера у крви. То је комплексно обољење које настаје услед престанка или недовољног лучења инсулина, поремећаја деловања инсулина или комбинација наведених поремећаја, хормона који се ствара у гуштерачи (панкреасу), услед чега бива нарушен метаболизам беланчевина, угљених хидрата и масти и које је најпознатије по стално повишеним вредностима шећера (глукозе) у крви. Без обзира што је болест одавно позната, може се назвати обољењем савременог доба, будући да је најчешће проузрокована модерним начином живота, од којих су најчешћи: недовољна физичка активност, неправилна исхрана, гојазност и изложеност стресу.

Кључне поруке

1. Дијабетес је један од најбрже растућих здравствених изазова 21. века

- Број оболелих од дијабетеса у свету непрекидно расте. Без одлучног деловања, здравствени и економски терет ове болести биће све већи, како за оболеле и њихове породице тако и за здравствене системе широм света.

2. 40% оболелих у свету живи са неоткривеним дијабетесом

- Дијабетес типа 2 често почиње неприметно и без јасно изражених симптома. Због тога годинама може остати непрепознат, па се открије тек када се појаве компликације: срчани инфаркт, шлог, болест бубрега или поремећаји вида.

3. Тип 1 дијабетеса се понекад не препозна или се погрешно дијагностикује

- Као и код типа 2 дијабетеса, и симптоми типа 1 дијабетеса се могу погрешно приписати другим здравственим проблемима, а код одраслих се тип 1 дијабетеса понекада погрешно дијагностикује као тип 2 дијабетеса.

- Правовремено препознавање симптома и постављање тачне дијагнозе су од кључног значаја за брзо започињање адекватног лечења.

4. 635 милиона одраслих особа има висок ризик за настанак типа 2 дијабетеса

- Код особа које имају повећан ризик за развој типа 2 дијабетеса, промена животних навика може смањити ризик или одложити настанак болести.

- Ефикасна превенција подразумева стварање услова за могућност избора здравог стила живота – веће доступности здраве хране, безбедних јавних простора за физичку активност и квалитетне примарне здравствене заштите.

5. Рано откривање дијабетеса омогућава оболелим особама здравији и квалитетнији живот

- Рано постављање дијагнозе и правовремено започињање лечења дијабетеса смањују ризик од развоја компликација и доприносе дужем и квалитетнијем животу оболелих.

6. Више од половине одраслих особа са дијабетесом нема адекватно лечење

- Рано откривање дијабетеса је само први корак у пружању квалитетне дијабетолошке здравствене заштите.

-Особама којима је дијагностикован дијабетес потребно је обезбедити континуирану, доступну здравствену заштиту, одговарајуће лечење, едукацију и подршку у свакодневном управљању болешћу.

7. Оболелим особама је потребна подршка, а не стигма

- Живот са дијабетесом је праћен различитим изазовима, укључујући стигму и неразумевање околине.

- Стигма повезана са дијабетесом је веома заступљена и штетна, јер може представљати препреку правовременом откривању и лечењу дијабетеса, као и квалитетном животу оболелих. Истовремено, стигма се може лако спречити.

- Свака особа која живи са дијабетесом или је у ризику да оболи од дијабетеса, заслужује разумевање, поштовање и подршку.

У свету свака девета одрасла особа или приближно 589 милиона људи живи са дијабетесом. Истовремено, још 635 милиона особа има повећан ризик за развој типа 2 дијабетеса.

Највећи број оболелих (3/4) живи у земљама са ниским и средњим приходима.

Посебан проблем представља чињеница да велики број особа не зна да има дијабетес. Процењује се да код 40% оболелих у свету дијабетес још није откривен.

Разлог лежи у чињеници да најчешћи тип 2 дијабетеса годинама може да протиче без изражених симптома. Због тога се код чак 50% особа дијабетес открива тек након појаве компликација, које захватају срце и крвне судове, бубреге, очи или нервни систем.

Према процени Института за јавно здравље Србије, у Републици Србији 440.000 одраслих особа има дијагностикован дијабетес и налази се у систему здравствене заштите, а 220.000 (33,5%) оболелих нема постављену дијагнозу дијабетеса и не зна за своју болест

 - / -

На основу резултата анализе здравственог стања становништва Браничевског и Подунавског округа у 2025. години, укупан број регистрованих оболелих од дијабетеса (на основу приспелих пријава/одјава од дијабетеса из здравствених установа), на територији Браничевског округа износи 702 (370 мушкараца и 332 жена), а на територији Подунавског округа износи 415 (176 мушкараца и 239 жена).

Укупан број умрлих од дијабетеса (на основу података добијених од Републичког завода за статистику за 2025. годину), на територији Браничевског округа износи укупно 55 лица (М 26 и Ж 29), а на територији Подунавског округа износи укупно 39 лица (М 17 и Ж 22).

Будући да на наследни фактор, као фактор ризика, не можемо утицати, али оно што се може учинити да би се спречио настанак шећерне болести јесте промена начина живота и исхране, па стога здраве навике треба неговати од малих ногу.