Светски дан контрацепције 26. септембар 2026. године

Светски дан контрацепције се обележава сваке године 26. септембра. Кампања је покренута 2007. године на глобалном нивоу, са циљем да истакне важност употребе различитих метода контрацепције и одговорног сексуалног понашања тако да се омогући свим сексуално активним особама, посебно младима, слободан избор о њиховом сексуалном и репродуктивном здрављу.

Планирање породице омогућава појединцима и паровима да самостално одлучују о жељеном броју деце, као и о времену и размаку између трудноћа, што се остварује применом метода контрацепције и лечењем неплодности. Приступ информацијама и услугама из ове области представља фундаментално људско право и кључни услов за заштиту репродуктивног здравља свих особа.

Упркос напретку, многи људи се и даље суочавају са изазовима у приступу услугама планирања породице, што се најчешће огледа у нижем нивоу здравствене писмености и ослањању на непроверене изворе информација са интернета и друштвених мрежа, што код младих често ствара погрешну слику и страх од савремених метода. Поред тога, значајну баријеру представљају дубоко укорењене друштвене предрасуде и традиционални обрасци, због којих се о овим темама и даље недовољно отворено разговара, а целокупна одговорност за планирање породице неоправдано препушта искључиво женама.

Глобално се процењује да 874 милиона жена у репродуктивном добу користи савремене, а 92 милиона традиционалне методе контрацепције, чиме се број корисника савремених метода скоро удвостручио од 1990. године. Савремене методе данас користи око 77% до 78% жена које желе да одложе или избегну трудноћу, чиме се бележи благо дугорочно повећање обухвата. Упркос том напретку, 164 милиона жена и даље не користи никакву методу контрацепције иако жели да планира породицу. Употреба контрацепције највиша је међу женама од 25 до 44 године, док су млађе од 25 година и даље суочене са највећим препрекама у приступу овим услугама.

• Савремене методе контрацепције обухватају: комбиновану хормонску контрацепцију (у виду таблета, фластера, вагиналног прстена и депо инјекција), прогестагенску хормонску контрацепцију (у виду таблета, вагиналног прстена, депо инјекција и импланата), интраутерину контрацепцију (у виду интраутериних уложака са бакром и интраутериних система са левоноргестрелом), баријерну контрацепцију (у виду мушких и женских кондома, дијафрагми и цервикалних капа), спермициде, вољну стерилизацију жене и мушкарца и хитну контрацепцију.
• Традиционални методи контрацепције су: апстиненција, методи засновани на одређивању периода тзв. плодних дана (на основу мерења базалне температуре, календара менструације или карактеристика цервикалне слузи), метод прекинутог сношаја (coitus interruptus) и метод лактационе аменореје.

Према подацима последњег истраживања здравља становништва у Србији, приближно две петине сексуално активних жена између 15 и 49 година (40,4%) користи неку од савремених метода контрацепције. Ови начини заштите мање су заступљени код припадница са нижим нивоом образовања, као и у социјално угроженијим домаћинствима. Међу женама у овој старосној групи које су у браку или ванбрачној заједници, проценат корисница савремене контрацепције нешто је нижи и износи 34,8%. Истовремено, традиционалним методама заштите прибегава 17,1% жена из исте старосне категорије.

У Србији се уз ниску употребу савремене контрацепције бележи тренд одлагања рађања, па је просечна старост мајке при рођењу првог детета 2024. године износила 29,1 годину. Слични трендови присутни су и у Европској унији, где ова просечна старост износи 29,9 година у 2024. години. Овакви социјални трендови намећу потребу за бољом едукацијом о фертилитету, очувању репродуктивног здравља и усклађивању пословног и приватног живота.

Кључну улогу у превенцији и пружању тачних информација има здравствено-васпитни рад са изабраним гинекологом у дому здравља. Редовни превентивни прегледи и отворен разговор са изабраним лекаром представљају најбољи начин за разбијање предрасуда и бригу о личном здрављу.

Завод за јавно здравље Пожаревац је установа чија је приоритетна активност рад на промоцији здравља и превенцији болести, које се базирају на информисању, прихватању здравих стилова живота и превазилажењу ризичног понашања, као и промоцији репродуктивног здравља и доступних метода контрацепције.