Светски дан борбе против туберкулозе, 24.март 2026. године

„Зауставимо туберкулозу!”

Светски дан борбе против туберкулозе обележава се 24. марта, на дан када је 1882. године професор Роберт Кох објавио своје откриће бацила туберкулозе, узрочника ове болести.

Циљ обележавања овог важног датума по Календару здрвавља је подизање свести и знања о туберкулози (ТБ), болести која се може спречити и лечити. Република Србија се придружује међународној кампањи, ове године под слоганом: „Зауставимо туберкулозу!”

 Извор: ИЗЈЗ Србије

Према информацијама са којима располаже Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, Европски регион Светске здравствене организације је још увек изложен ризику од глобалне епидемије туберкулозе из више разлога.

Најважнији међу њима су број смртних случајева, оружани сукоби и присилне миграције становништва. Поред тога, појављује се и четврта претња – могуће погоршање глобалне ситуације са туберкулозом услед значајног смањења међународне финансијске помоћи.

Пре свега, туберкулоза и даље одузима велики број живота. Процењује се да је током 2024. године у Европском региону СЗО од ове заразне болести умрло око 19.000 људи, док је више од 200.000 оболело. Иако је у односу на прошлост постигнут огроман напредак, ови подаци су и даље забрињавајући. У 19. веку туберкулоза је однела чак четвртину одраслог становништва Европе. Данас су доступне ефикасне методе откривања и лечења болести, као и ресурси који би могли омогућити адекватну здравствену заштиту свим оболелима. Због тога је велики део ових смртних исхода могао бити спречен.

Европски регион СЗО већ сада има један од највећих бројева случајева туберкулозе резистентне на лекове у свету, са око 55.000 регистрованих случајева у 2024. години. Ово указује на то да постојећи напори у борби против болести нису довољни и да је неопходно још више ангажовања како би се обезбедило лечење и подршка свима којима је потребна.

Важно је схватити да туберкулоза није ограничена границама држава. Као и друге болести које се преносе ваздухом, она се може брзо проширити, што је јасно показала и пандемија ковида 19.

Због тога је од кључног значаја да европске земље наставе да подржавају међународну сарадњу у области здравља и хуманитарну помоћ, као и да улажу напоре у сузбијање туберкулозе на свим нивоима – локалном, регионалном и глобалном. У савременом свету локални проблеми лако могу постати глобални, али и обрнуто.

Улагање у борбу против туберкулозе не треба посматрати као добротворни чин, већ као инвестицију у заједничку будућност и глобалну здравствену безбедност. Истраживања и иновације у овој области доносе корист свим здравственим системима широм света. Поред тога, улагања у превенцију и лечење туберкулозе имају значајан економски ефекат – процењује се да сваки уложени долар доноси вишеструку корист друштву.

Епидемиолошка ситуација туберкулозе у Републици Србији

Према прелиминарним подацима (припрема годишњег извештаја за 2025. годину је у току) у 2025. години у Републици Србији регистровано је 410 особа оболелих од туберкулозе, што одговара стопи пријављивања од 6,22/100.000 становника. У 2025. години број оболелих је за 8% мањи у односу на 2024. годину. Већи број оболелих је забележен у узрастној групи од 60 и више година. Током 2025. године регистровано је 50% мање оболелих од туберкулозе међу децом и адолесцентима у односу на 2024. годину. Међу оболелима је, као и ранијих година, више особа мушког пола.

Плућну локализацију болести (ПТБ) у 2025. години имало је 93,2% оболелих. Међу оболелима од плућне туберкулозе, 79% је било бактериолошки потврђено, што је за 3% ниже од претходне године.

Од ванплућних локализација, као и ранијих година, и у 2025. години најчешће се региструје ТБ плеуре (35%), док је удео оболелих са туберкулозом екстра торакалних лимфних жлезда мањи за више од 50% (7,3%).

У току 2025. године пријављено је пет особа оболелих од мултирезистентне туберкулозе, што је више него претходних година, док је укупно седам особа (од којих су две дијагностиковане ранијих година) започело лечење мултирезистентне туберкулозе. Регистровано је седам оболелих међу држављанима земаља са високом стопом туберкулозе (Индија, Непал, Пакистан, Кина, Либија, Мали).

Међу оболелима од туберкулозе, у 2025. години регистроване су три особе које живе са ХИВ-ом.

Пријављено је 16 смртних исхода од туберкулозе што одговара стопи морталитета од 0,24 на 100.000 становника, нешто нижој од претходне године. Међу особама умрлим од туберкулоза доминирале су особе мушког пола (81%), узраста 60+ година (80%).

Основно о туберкулози

Туберкулоза је заразна болест коју изазива бактерија (бацил) туберкулозе. Инфекција се преноси ваздухом, изузетно ретко на други начин. Најважнији извор преношења инфекције су болесници са плућном туберкулозом. Када особа са нелеченом заразном туберкулозом плућа кашље, кија, смеје се или говори, она избацује у ваздух бациле заједно са капљицама пљувачке. Ове веома мале честице дуго лебде у ваздуху и до преношења инфекције долази када друга особа удахне заразне капљице са бацилима туберкулозе. Ако особа има добру отпорност организма, инфекција са удахнутим бацилима се савлада у зачетку и до болести најчешће и не долази. Свега 10% инфицираних особа ће се касније у току живота разболети од туберкулозе, а најчешћи разлог је пад отпорности организма изазван стресом, неуредним животом, неухрањеношћу, лошим условима живота, алкохолизмом, неком дуготрајном болешћу, ХИВ инфекцијом, итд.

Туберкулоза се може појавити у било ком делу тела, али најчешће се јавља у плућима. Најчешћи симптоми плућне туберкулозе су кашаљ, некад са појавом крви у испљувку, повишена температура, ноћно знојење, губитак апетита, мршављење и општи осећај слабости.

Један од све већих изазова у контроли ТБ јесте чињеница да може бити без симптома. Ово стање се назива латентна туберкулозна инфекција. Иако се ове особе не осећају болесно, инфекција може постати активна касније ако имуни систем ослаби.

Већина људи повезује туберкулозу са плућима јер је плућна ТБ заразан и најчешћи облик ове болести.

Међутим, туберкулоза није ограничена само на плућа. Она може захватити и друге делове тела, укључујући:

• лимфне чворове
• кости и зглобове
• бубреге
• кичму
• мозак

Ови облици се називају ванплућна туберкулоза и често их је теже дијагностиковати јер симптоми зависе од захваћеног органа.

Дијагноза туберкулозе се поставља на основу клиничких и радиографских налаза, посебно рентгенског снимка плућа, а потврђује се микроскопским налазом бацила у биолошким материјалима и растом колонија бацила туберкулозе на културама.

Туберкулоза се лечи успешно антитуберкулозним антибиотицима, са напоменом да је лечење дуготрајно и од болесника захтева истрајност у лечењу и поштовање савета лекара.

Овом приликом је посебно важно напоменути да туберкулоза није заборављена болест, али да је она данас излечива.