Март – месец борбе против рака: Превенција и рана дијагностика малигних тумора

Према Календару јавног здравља, Mарт је месец борбе против рака.

Циљ обележавања поменуте кампање је повећање нивоа свести целокупне јавности о величини проблема, важности превенције и значају организованог скрининга у раном откривању малигних болести, као и вођење здравог стила живота.

После болести срца и крвних судова, малигни тумори представљају најчешћи узрок оболевања и умирања људи у већини земаља глобално, па и у Србији.

Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 20 милиона људи и регистровано је 9,7 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2022. години. Током живота, једна од пет особа ће оболети од рака у свету, а један од девет мушкараца и једна од дванаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.

У Србији су током 2024. године од свих малигних тумора оболеле 41.472 особе (21.793 мушкарца и 19.679 жена). Исте године од рака је умрло 20.314 особа оба пола, 10.967 мушкараца и 9.347 жена.

Водеће локализације у оболевању и умирању су рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева и ректума. Мушкарци су најчешће оболевали и умирали од рака плућа, рака дебелог црева и простате, а жене од рака дојке, плућа, дебелог црева и грлића материце.

Водеће локализације у оболевања и умирања у Србији су готово идентичне као и у свету, осим што су жене у Србији чешће оболевале и умирале од рака грлића материце у односу на жене у развијеним земљама света и Европе.

- Редован преглед је најбоља заштита

Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер је на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће утицати, мењати их или их потпуно елиминисати. Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, одржавањем просечне телесне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које могу довести до појаве малигног тумора.

Према смерницама Светске здравствене организације (СЗО) потребно је да се здравствене службе усмере ка побољшању шансе за преживљавање људи који живе са раком, кроз програме ране дијагностике и лечења малигних болести, јер се многи случајеви рака открију прекасно, када је лечење тешко а проценат преживљавања оболелих мали.

У Србији су донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.

Рано откривање рака у великој мери смањује трошкове лечења ове болести, а само лечење чини делотворнијим и успешнијим.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института и завода за јавно здравље спроводи промотивно-едукативне активности усмерене ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знакова малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Такође је важно оснажити читаву заједницу како би се смањиле неједнакости у приступу превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака.

Завод за јавно здравље Пожаревац, у сарадњи са колегама и сарадницима у домовима здравља, општим болницама и локалним заједницама на територији Браничевског и Подунавског округа, подржава и координира све здравствено васпитне активности у циљу заштите и унапређења здравља становништва, превенције и раног откривања малигних болести.