Светски дан борбе против Хепатитиса, 28. јул 2019. године

„Инвестирајте у елиминисање хепатитиса”

Од 2010. године Светска здравствена организација (СЗО) је установила 28. јул као дан обележавања борбе против Хепатитис-а. Овај дан је одабран у част рођендана нобеловца проф. Блумберга-а, који је открио вирус Хепатитис-а Б.

Циљ обележавања поменутог датума је елиминација хепатитиса као важног јавноздравственог проблема до 2030. године.

Светски дан хепатитиса, 28. јул, који се ове године обележава под слоганом „Инвестирајте у елиминисање хепатитиса”, Србија дочекује са подацима који указују на смањење оболевања и умирања од вирусних хепатитиса Б и Ц. Према подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” у 2018. години регистровано је укупно 615 случајева вирусних хепатитиса Б и Ц, што је мање него претходне године (713 случаја), и двоструко мање у поређењу са 2013. годином, када је регистровано највише оболелих у претходних десет година (1112 случајева). Морталитет од хепатитиса Б и Ц регистрован у 2018. години је најнижи забележен морталитет у претходних десет година (један смртни исход од хроничног хепатитиса Ц).

У Републици Србији током 2018. године вирусни хепатитиси су чинили 5% свих пријављених заразних болести. Код акутних инфекција хепатитиса Б и Ц симптоми су изузетно ретки. Хроничне инфекције хепатитиса Б и Ц углавном не показују симптоме дужи временски период, понекада годинама или деценијама. У односу на акутне вирус-не хепатитисе Б и Ц за које се бележи смањење оболевања у нашој земљи, за хроничне вирусне хепатитисе Б и Ц региструје се пораст пријављених случајева, као и свуда у свету. У асимптоматском периоду хепатитис Б и Ц узрокују оштећење јетре и потом изазивају цирозу и карцином јетре. Више од 60% случајева примарног карцинома јетре је последица касне дијагностике и лечења инфекција узрокованих хепатитисима Б и Ц. Две трећине ових случајева карцинома узроковано је вирусом хепатитиса Б, а једна трећина вирусом хепатитиса Ц.

У нашој земљи се од 2006. године спроводи обавезна имунизација против вирусног хепатитиса Б деце у првој години живота и невакцинисане деце у 12. години живота. Ова високо ефективна превентивна мера је допринела да се у последњих 10 година региструје значајно смањење броја оболелих од акутног хепатитиса Б (90 случајева у 2018. према 287 случајева у 2009. години). Најнижи ризик за оболевање од хепатитиса Б и Ц је, као и претходних година, регистрован код деце узраста до 19 година. Највиши ризик је у узрасној групи 30–39 година за хронични хепатитис Ц, и у узрасним групама преко 40 година за хронични хепатитис Б, са двоструко већом заступљеношћу мушкараца у односу на жене. Код највећег броја оболелих од акутног и хроничног хепатитиса Б и Ц током 2018. године начин преношења узрочника је остао непознат, или су у питању незаштићени сексуални однос, коришћење нестерилног прибора за инјектирање психоактивних супстанци, медицинске интервениције, тетоважа и пирсинг.

Према проценама Светске здравствене организације у 2017. години у свету је живело 325 милиона особа са вирусним хепатитисом Б или Ц, било је 2.850.000 новоинфицираних особа и 1,4 милиона смртних исхода. Ове инфекције се по учесталости налазе на другом месту међу свим заразним болестима, иза туберкулозе, при чему девет пута више људи живи са хепатитисом него са ХИВ-ом.

Вирусне хепатитисе Б и Ц је могуће спречити, лечити, а у случају хепатитиса Ц могуће је и излечење. Узимајући у обзир природан ток болести који у дужем периоду може протицати без симптома, кључно је смањити ризик за преношење ових крвнопреносивих инфекција. Основне мере су правилна хигијена руку, коришћење личне заштитне опреме и адекватно стерилисаних инструмената код пружалаца козметичких (тетовирање, присинг, трајна шминка, козметичке процедуре, маникир, педикир и др.) и медицинских услуга. Подједнако су важне и личне мере заштите попут коришћења личног прибора за хигијену, стерилног прибора за инјектирање психоактивних супстанци, избегавање незаштићених сексуалних односа и одређених козметичких услуга.

Добро осмишљеним превентивним програмима (информисање, подизање нивоа знања о болести, едукативним кампањама и промовисањем тестирања), али и обезбеђивањем адекватне терапије, инциденција ових болести може да се смањи у свакој средини.