UA-86401432-1
Your browser version is outdated. We recommend that you update your browser to the latest version.

ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ

ПОЖАРЕВАЦ


 ул. Јована Шербановића 14

12000 Пожаревац

Србија


ПИБ: 101524176

Матични бр.: 07160259

Регистарски бр.: 6169000411

Шифра делатности: 86.90


В.Д: директора:

др Ана Јовановић, специјалиста микробиологије са паразитологијом


ТЕЛЕФОНИ:

Централа: 012 522-568, 523-153

Директор:  012 522-682

Факс.         012 520-913

ОСТАЛИ ТЕЛЕФОНИ  >>


 E-mail: zavodpo0311@mts.rs



 

 


 

ОБИМ АКРЕДИТАЦИЈЕ >>


 детаљније >>


 


ПРОМОЦИЈА ЗДРАВЉА


Мерење полена 2024. >>

ДДД услуге >>

Санитарни прегледи >>

Вакцинације >>  


 

Огласи и конкурси >>

 


Приватна здравствена

пракса >>


Упитник о задовољству корисника наших услуга >>

 


 

Корисни линкови - здравствене  установе >>

 


Статистичке анализе >>

 


  • Дневни финансијски извештај  >> 
  • Финансијски планови и извештаји  >>   

  • ИНФОРМАТОР О РАДУ  >> 
  • Правилник о поступку унутрашњег узбуњивања код послодавца  >> 
  • План управљања ризицима од повреде принципа родне равноправности >> 

Претрага сајта ...


 Упознајте Пожаревац!

 


 

 

 

Шуга - клиничка слика и дијагноза, извори заразе и преношење,

мере сузбијања и лечење 

 

Шуга (Scabies) је паразитарно обољење коже узроковано шугарцем (lat. Sarcoptes scabiei var. hominis). Проузроковач је осетљив  на температуру изнад 50° и испод 20° Целзијуса. Креће се ка топлијим местима, са одеће према кожи.

 

 

Клиничка слика

Код особа које први пут обољевају први знаци обољења се јављају 4-6 седмица након инфестације, док се код особа које су већ имале шугу први знаци јављају након 1-3 дана. Најчешће прође 3-4 недеље од контакта са оболелом особом до појаве првих симптома.

Главни знаци болести су свраб и појава скабиозне оспе и скабиозних каналића на кожи.

 

Свраб се јавља први и најизраженији је у првој половини ноћи. Сматра се да је свраб резултат алергијске реакције организма на секрете и екскрете паразита. Скабиозна оспа је полиморфна са претежно еритематозним и уртикаријалним променама, папулама, везикулама и екскоријацијама. Промене се јављају у пределу  корена прстију, предњих површина зглобова  ручја и лактова, предњем делу пазушне јаме, пределу појаса, на ногама и спољним гениталијама мушкараца, а на брадавицама и пределу стомака и доњем делу бутина код жена.

Дијагноза болести се поставља на основу типичне клиничке слике и  микроскопским прегледом и идентификацијом узрочника. У одојчади и  код мале деце промене налазимо и на глави, врату, длановима и табанима, док се код одраслих промене готово никада не налазе на овим деловима тела. За постављање дијагнозе често су значајни подаци о сличним обољењима у породици и колективу.

 

 

Извори заразе, преношење, отпорност, распрострањеност

Резервоари и извори заразе - човек као болесник и у почетном стадијуму болести када се симптоми још нису испољили.

Заразност болесника - болесник је заразан све време болести док се у његовој кожи налазе живи паразити.

Обољење се преноси са човека на човека директним контактом са кожом оболеле особе. За преношење болести потребан је интимни или дужи контакт кожа на кожу са оболелом или инфестираном особом, на пример држање за руке, сексуални контакт или спавањем у истој постељини. Могуће је преношење и путем рубља, постељине и одеће коју су непосредно пре тога користиле инфестиране особе.

Осетљивост и отпорност - осетљивост је општа. Обољење не ствара имунитет.

Обољење је распрострањено широм света, захвата људе свих социоекномских нивоа, без обзира на старост, пол, расу или ниво и стандард личне хигијене.

Болест се сезонски јавља - у периоду јесени и зиме (због дужине боравка у затвореном простору и веће могућности остваривања контакта са оболелим).

 

Мере сузбијања и лечење

  • Неопходно је рано откривање оболелих ради благовременог започињања лечења
  • Искључивање инфестираних из школе или са посла у току лечења и један дан по завршетку лечења
  • Лечење спроводити антискабицидном терапијом по налогу дерматовенеролога
  • Доступна су различита средства у третману шуге, али је потребно строго се придржавати упутства лекара и препорука произвођача. Терапија траје 3-5 дана. Некада се у цињу превенције рецидива препоручује понављање третмана коже 7-10 дана након завршеног редовног третмана у трајању од 2 дана. Ради постизања успеха у лечењу потребно је да се лек аплицира на целу површину коже осим главе и врата.
  • Потребно је пооштравање свих мера личне хигијене, прање коришћеног доњег веша, постељине и одеће ношене 48 сати пре почетка терапије, коришћењем вреле воде и детерџента, потом пеглање истих.
  • Пре почетка лечења оболели се окупа топлом водом и сапуном, затим пешкиром добро осушити кожу, променити постељину и гардеробу.

 

Противепидемијске мере

  • Скабиес је често породична болест па је у највећем броју случајева неопходно да се истовремено лечи цела породица.
  • Обзиром да се преноси интимним, блиским контактом потребно је обавестити сексуалног партнера који такође треба да се лечи.
  • Уколико се случајеви шуге појаве у школским или предшколским установама, свака особа са сумњом на обољење се јавља изабраном лекару ради увођења одговарајуће терапије (скабицида) или упућивања на специјалистички преглед код дерматовенеролога. Повратак у колектив се планира након завршеног третмана.
  • Сви разреди/ узрасне групе, у којима се открију случајеви шуге, стављају се под здравствени надзор, а искључивање из колектива препоручује се само ученицима са симптомима/ знацима шуге до оздрављења.
  • Уз сарадњу са оболелима из колектива захваћених шугом, препоручује се да се чланови породица јаве изабраном лекару ради евентуалног увођења профилаксе или терапије шуге.